U poslednjih par meseci se zaista susrećem sa magičnim stvarima. Ne, ne govorim o metafori, govorim o zaista magičnim situacijama i događajima. Celog života sam verovala u magičnost i magiju samu po sebi, ali nikada nisam slutila da ću je zapravo i osetiti na svojoj koži. Sve do sada, kada sam govorila o magiji, govorila sam o nečemu apstraktnom što bih volela da je realno. Zaista. Možda zato što sam večni fan Harija Potera ili zato što obožavam seriju "Charmed", ali zaista sam oduvek verovala u magiju i želela da budem magična.
Naizgled bezazlena pogađanja pitanja kolegama pred ispit su počela da budu sve učestalija. Nakon svakog ispita bih dobila gomile i gomile sms-ova da sam im tačno "prorekla" pitanja koja će izvući. Nije me to zbunjivalo. Zapravo, činilo me jako srećnom jer je konačno iz mene izlazila neka vrsta magije. Međutim, kako vreme odmiče, zaista počinjem da rušim tanku granicu između intuicije i magije.
Oduvek sam bila jako intuitivna, međutim, kako starim izgleda da se ta intuicija pretvara u magiju svojstvenu samo meni i to je zapravo nešto što me čini srećnom. Sada sam već navikla na poruke u kojima me obaveštavaju o ispunjenjima mojih "proročanstava". Zaista, jako je dobar osećaj da se konačno dešava ono čemu sam težila čitavog života.
Škorpije i jesu jako mistične, pa eto, ovu moju magiju vezujem i za to. Kažu takođe i da su vodeni horoskopski znaci previše intuitivni i da uvek znaju unapred šta će im se desiti. Ranije sam se plašila ovih predosećaja u stomaku, međutim sada sam naučila da ih tumačim i nekako sam zadovoljna kada se pojave. Naučila sam da razlikujem kada predosećam nešto lepo, kada nešto ružno, kada nešto dobro, a kada nešto tužno.
Isto tako verujem da u svima nama postoji tračak magije i da smo svi na neki način magična bića. Ja ne verujem u slučajnosti, sve se dešava sa razlogom. I dešava se upravo ono što u mozgu sami stvorimo. Smatram da ni sami nismo svesni koliko naš mozak sve stvara. Apsolutno svaku situaciju u kojoj se nađemo je mozak stvorio.
Međutim, pitanje je šta se dešava kada dođe do čuvenog momenta "...dve se u meni pobiše sile, mozak i srce, pamet i slast...". Šta onda? Bezbroj puta sam na svojoj koži osetila da mi mozak govori jedno, a srce nešto sasvim drugo. Naravno, uvek sam sledila srce. To je isto ono što karakteriše škorpije, prevelika osećajnost. To je mač sa dve oštrice, ali kako sam se naučila da u svemu pronađem nešto dobro, tako i u svojoj povređenosti uvek pronađem nešto čemu me je naučila.
Univerzum je magičan. Univerzum je ono u šta veruju sanjari. Ja verujem u univerzum. Ja želim da univerzumu šaljem samo dobre misli i tako će mi ih i vratiti. Projekcija ljudskog mozga u univerzumu je zapravo ključ svega.
Morala sam da podelim ovo sa vama, morala sam da imam ovo negde zapisano. Želim da ljudi veruju u sebe, jer verovati u sebe stvara magiju u čoveku, a ta magija može biti ključ čovekove sreće.
Reći ćete da sam luda. I složiću se sa vama. Jer mi se upravo sada dešavaju najneverovatnije moguće situacije i rađaju se najneverovatnija moguća osećanja.
Verujte u svoju magiju. Ja verujem u svoju jer jesam magična. Pa kako ko shvati.
Do sledećeg kuckanja,
J.
No comments:
Post a Comment