Ogorčenost je osobina koju najmanje volim. I onda na ove periode kada postane jako dominantna gledam nekim drugim očima. Konstantno tražim opravdanja za ljudske postupke. Konstantno okrećem na dobro, biće dobro. Međutim, ogorčenost je dostigla stepen za jedan ovakav malo opštiji tekst, iako sam odavno rešila da ću objavljivati isključivo svoje literarne radove.
Sve više verujem u to da je moja percepcija dobrog pogrešna, stoga dolazim do fantastičnih ideja kako je promeniti. U ovoj glavi, nećete verovati, uopšte ne vlada haos. Ljudi vole da se hvale kako im je glava prepuna raznih pitanja bez odgovora i raznih sitnica koje treba da upamte, moja nije, moja je sasvim u redu. Tačno znam šta želim. Jedini problem je vreme u koje sve to želim, stalno moram da podsećam sebe da ne može baš sve odmah.
U svakom slučaju, da se vratimo malo na onu ogorčenost sa početka teksta. Dakle, ne radi se o klasičnoj ogorčenosti, onoj zloj, prepunoj zavidnosti. Ne, ne radi se o tome uopšte. Nisam ogorčena na ljude, ljudi su ljudi, a svi vrlo dobro znamo definiciju prosečnog čoveka u Srbiji danas - gazim preko mrtvih i živih, bolesnih i zdravih, skupljam sve usput, samo da je moja guzica na zlatnoj šolji. Oprostite, Srbende, guzica će vam biti na zlatnoj šolji, ali vam iz guzice nikada neće izaći onaj poljski toalet. Kako se u narodu kaže, ništa gore no kad se tikva pokondiri, nije Sterija živeo sa vanzemaljcima, znao je čovek o čemu piše. Ali, da se ne petljam u ove današnje kondire, spetljaće se sami, ja bih ovde da malo govorim o nečemu drugom.
Ovo shvatam kao prostor za lične ekspresije, tako da bih zaista volela da ih kondiri pročitaju, nemojte se uvrediti, ne prozivam vas, ako se pronađete, sami ćete se prozvati. Ne znam da li mi je takav horoskop, ali bolesno sam alergična na nepravdu. Onu univerzumsku nepravdu.
Ako neko od vas, kondira ili vernih čitalaca, pošto verujem da vas ima, zna da mi odgovori na pitanje koje sledi, ja bih vas zamolila da to učinite, ako ne želite da odate svoje identitete, možete i ispod teksta anonimno. Dakle, mene zaista zanima odgovor na pitanje: KAKO TO DA ČOVEK PORED NEIZMERNOG TRUDA I RADA NE DOBIJE ZASLUŽENU NAGRADU, A PREVARANTI SE KONSTANTNO GLORIFIKUJU?
To je, zapravo, pitanje koje me je nagnalo na pisanje ovog teksta. Ja bih zaista volela da znam odgovor. Ponovo, molim vas da se ne pronađete prozvanim, po svim moralnim načelima koja poštujem, nije mi u prirodi da anonimno prozivam, ali isto tako i verujem da ćete se osetiti prljavo nakon čitanja nekih mojih reči. Reći ću vam zbog čega sam sigurna, ne percipirate dobro na način na koji ja to radim.
Danas, nažalost, biti dobar znači umeti vešto da izbegneš pravila i propise, pa čak i one nepisane i moralno prihvatljive i dobiti što više, tj. biti glorifikovan na tuđ račun. Kod mene biti dobar znači nešto drugo, razumećete.
Ove skromne misli pišem, prevazilazeći ego, jer ko će vam još priznati ogorčenost? Ja hoću, jer ja nemam problem sa tim. Ja ću vam još hiljadu puta to ispisati, baš iz razloga što sam strašno ogorčena na shvatanja društva i na sam univerzum koji konstantno razočarava.
Možda je sve to samo moje nerazumevanje, pa tražim pomoć, to je poenta ovog teksta.
Ili se malo bavite crnom magijom?
Zapamtite samo jedno, sve ima svoju cenu, bez obzira na to koliko vam trenutno sve to jeftino izgledalo.
Do sledećeg pisanja i neke nove ogorčenosti,
J.
