Još
pre nego što je krenula iz Beograda, znala je da će ovo letovanje biti posebno. Sedela je na plaži, slušala šum talasa. Sunce je već odavno bilo
zašlo, bila je noć. Tačnije, još par sati do zore. Ono što je oduvek želela joj
se ostvarilo, presedela je čitavu noć na plaži. Pored nje se nalazila skoro
prazna paklica cigareta i ispijena limenka osvežavajućeg, grčkog piva. Još kada
je pre petnaest godina dolazila ovde upamtila je savršena mesta za
razmišljanje. Još nešto je volela kod letovanja. Onaj osećaj soli na koži,
mokru kosu punu morske vode i rumene obraze, jer je, naravno, uvek gorela na
suncu.
Sedeći
tako sama, slike čitavog života su joj se motale po glavi. Nikada nije slutila
da će je život povesti baš u ovom smeru. Iza sebe je imala uspešnu karijeru,
karijeru o kojoj je oduvek maštala i mislila da će ostati samo deo mašte. Bilo joj je neverovatno da se baš njoj sve to
dešava. A itekako se dešavalo.
„Nina!“,
čula je da je doziva dobro poznati glas, baš u trenutku kada je palila
cigaretu.
„Ipak
si me pronašao.“, rekla je, okrenula se i nasmešila.
Suprug
joj je prišao i poljubio je. Na nebu su se prelivale boje, nije bilo više
mesečine, prelamali su se prvi zraci sunca boreći se za svoje mesto u toj beskrajnosti.
Taman što je Igor hteo da izusti nešto, Nina mu je spustila prst preko usana.
Nije želela da govore. Želela je da sede zajedno i posmatraju divnost neba.
Igor ju je čvrsto zagrlio i nije progovarao.
No,
kako je i sama bila izuzetno pričljiva, tišina nije dugo potrajala.
„Znaš,
kada sam bila ovde pre petnaest godina, baš o ovom trenutku sam maštala. O
trenutku kada ćeš me držati u naručju i kada ćemo zajedno kraj mora posmatrati
izlazak sunca. Nemoj tako da me gledaš, nismo se poznavali tada, ali sam ja
tebe uvek znala.“, rekla je.
„Ti
baš živiš za ljubav?“, pitao je Igor, više retorički.
„Punim
plućima.“, odgovorila je Nina.
„Znaš
šta nas čeka kada se vratimo u Beograd.“, rekao je Igor, sa istom onom
hladnoćom u glasu kojom joj je saopštio da želi razvod braka.
„Znam.“,
odgovorila je.
„Nina,
podnosiš to neverovatno dobro. Opet si pila lekove za smirenje?“, pitao je
Igor.
„Nisam.
Samo sam naučila da živim sa konstantnim raspadanjima u životu. Naučila sam da
te volim čak i kad ti mene ne voliš. Rekla sam ti da ću biti na plaži, ali samo
da bi znao da sam dobro, ne i da bi došao ovde.“, rekla je i oslobodila se
Igorovog zagrljaja.
„Znaš
da mora.“, rekao je i spustio glavu.
„A ti
vrlo dobro znaš da ništa ne mora. Priznajem, zapostavila sam sve zarad
karijere. Cele noći sam razmišljala. Ova karijera mi bez tebe ne treba. Žene
konstantno govore o nekom ponosu i tome kako je zabranjeno pogaziti ga pred
muškarcem. Ja sam ponosna jer si ti moj muškarac. Ponosna što me voliš. Ili si
me voleo.“, govorila je dok joj je glas podrhtavao.
„Volim
te.“, rekao je Igor.
Vratila
se u njegov zagrljaj. Suze su joj krenule, ali ih je brzo obrisala da on ne bi
primetio da ona plače. Onda se okrenula i poljubila ga. Vetar joj je mrsio dugu
crvenu kosu, već beše svanulo, a talasa je bilo sve manje. Ponovo su ćutali.
„Ja ne
mogu da potpišem taj papir.“, rekla je Nina.
„Ne
mogu ni ja.“, odgovorio je.
„Misliš
da su klinci primetili da nešto nije u redu?“, ptiala je.
„Nisu.“,
odgovorio je.
„Kako
da im kažem da ćemo ih razdvojiti i da će živeti odvojeno? Kako da im kažem da
će imati ili mamu ili tatu? Njima treba porodica. Ja ne mogu da im kažem.“,
rekla je.
„Ne
mogu ni ja.“, rekao je.
„Mislila
sam da će ovaj put promeniti nešto, podsetiti nas na vrednosti ove porodice i
pomoći nam da prevaziđemu ovu prepreku. Igore, ne odustaje se nakon prve
prepreke. Zaslužujemo još jednu šansu, ako ne zbog nas, zbog njih.“, rekla je.
„A da
se ipak potrudimo da sačuvamo ovo što je ostalo? Meni je lepo sada, u ovom
trenutku. Volim tvoju kosu na mojim grudima. Volim tvoj pogled izgubljen u
daljini. Volim tvoje reči.“, rekao je.
„Sada
je kasno, a tek je svanulo.“, odgovorila je Nina, ustala i otišla da se
prepusti beskrajnosti vode. Plivala je dugo, ne gledajući ka obali. Kada se
okrenula, Igora više nije bilo.
