Žiko,
Svakog trenutka očekujem da čujem tvoj mjauk. Sećaš se, uvek kada si bio gladan, glasno si dozivao bilo koga od nas. Član porodice, potpuno ravnopravan sa svima nama, a definitivno najvoljeniji. Kada sam te pre pet godina pronašla, bio si jedno malo, stidljivo mače koje se bojalo da priđe ljudima. Vrlo brzo si postao najumiljatije mače na svetu. Prišao bi tako, skočio mi u krilo i preo dok bih te mazila. Znaš da tata nije voleo mačke. Tebe je voleo i više nego bilo koju drugu životinju. Prosto je bilo nemoguće ne voleti te.
Sećaš se kako si uvek čekao tatu da dođe sa posla, a onda ga pratio gde god krene. Mogla bih slobodno da kažem da si mu bio sin koga nikada nije imao.
Sećam se kada si upao u kupatilo, a kada bila puna vode. Samo si izašao sav mokar i smešan.
U februaru ove godine smo ti spasili život i preživeo si prilično veliku ranu.
Uvek sam te razumela i znala značenje svakog tvog mjauka. Svi smo te bezuslovno voleli. Volimo te i dalje, naravno. Ja imam utisak da si sa sobom odneo i delić moje duše. Volela bih da si umeo da mi kažeš da ti nije bilo dobro, kako bih ti pomogla. Jednog dana si samo nestao i više se nećeš vratiti. Nadam se da si na nekom boljem i lepšem mestu, a ja ću se zauvek nadati da ćeš samo ušetati u kuću onako graciozno i ponosno, kako samo ti umeš.
Volim te najviše na svetu,
J.
