'Ajmo klinci, 100 dinara test, 100 dinara test. 200 dinara oba!

Pošto se nalazim u sred ispitnog roka, celog dana sam učila, otkako sam ustala. Nisam uključivala televizor, inače nisam neki ljubitelj televizije, ali jutros nisam ni uključila elektronske novine da vidim šta se dešava. Došavši sa posla, majka me je obavestila da je prijemni ispit za osmake odložen. Bila sam frapirana činjenicom da nam se školstvo pretvorilo u buvlju pijacu i da se testovi prodaju na ulici, ispred škola. Nešto slično se dogodilo i prošle godine, kada smo, naravno, imali istog ministra prosvete, no, to se nekako zataškalo. Svaka čast novinarima koji su došli do kopija ključa testa, pa to objavili i pružili šansu našem dragom ministru da brzo reaguje. Verujem da se inače ne bi setio.

Sve ovo bacilo me u razmišljanje i vratilo u vreme kada sam pre pet godina ja polagala prijemni ispit. Imala sam sreće i upisala se u filološko odeljenje, gde sam polagala samo srpski i engleski jezik, ono što mi je oduvek relativno i išlo dobro. No, sećam se i zbirke za prijemni iz matematike. Zadaci su bili grupisani po oblastima, nije bilo nijednog zadatka "na zaokruživanje". Zadaci su bili pravi matematički, a verujem da su i nama bili dosta lakši nego godinama unazad. Kako god, ja sam se tresla pred prijemni iz matematike, iako sam se već bila upisala u srednju školu. Izvukli su nam test, radili smo test, imala sam svega šest poena. Matematika me nikada nije preterano interesovala, pa mi je šest poena bilo sasvim dovoljno. Naravno, nije bilo priče o prepisivanju, nastavnici koji su nama dežurali su bili dosledni onome što se tražilo od njih. Naravno, po izlasku iz učionice sam čula priče kako su drugi prepisivali, jer su im "dobri" nastavnici dežurali. 

Godinama su se zadaci uprošćavali, da bi pre dve godine, ta famozna reformistička generacija radila potpuno nove zadatke, različito grupisane, drugačije formirane. Tada sam bila treća godina srednje škole i negde sam znala šta želim da studiram i čime da se bavim. Nisam imala puno izbora, ono što sam oduvek dobro znala bilo je gradivo iz srpskog jezika i književnosti, pa sam sebe i usmeravala ka tom fakultetu. Radoznalo sam prelistala tu reformisanu zbirku sa zadacima za prijemni ispit srpskog jezika i bila frapirana onim što sam videla. Neverovatno mi je bilo da su klincima onako lake zadatke postavili. Zadatke koji nisu zahtevali znanje, već su uglavnom zahtevali razmišljanje i mozganje. Kada sam malo razmislila, učinilo mi se da je donekle dobro da se klincima probudi taj kliker u mozgu, da krenu malo da razmišljaju, međuim, na probnom prijemnom su se katastrofalno snašli. Nije mi bilo jasno da toliko dece može da bude glupo, a onda sam shvatila da oni nisu glupi, već ih sistem zatupljuje. Famozna reforma školstva decu čini zatupljenijom, u svakom segmentu obrazovanja, potpuno identično nepravilno upotrebljenoj Bolonji.

Prošle godine sam se ja pripremala za prijemni ispit za fakultet, a moja sestra za srednju školu. Prešla sam sa njom čitavu zbirku da bi na kraju to rezultiralo sa 15 osvojenih poena od 20. Kada sam je pitala gde su joj pet poena, odgovorila je da su to bili novi zadaci koje nije znala da uradi. I o tome se i radi. 

Jedan Obradović, jednom davno, je oformio prosvetu u Srbiji, širio prosvetiteljstvo, ostavio za sobom neizmerno kvalitetna dela i potrudio se da se sve to pokrene. Da li je za srpsku prosvetu došao sudnji dan? Da li će drugi Obradović zatvoriti krug i uništiti sve ono što je prvi osnovao? Da li je našoj državi cilj da od dece prave zatupljene robove?

Ja se plašim. Najiskrenije se plaši. Kao budući profesor maternjeg jezika, ja ovim klincima nikako ne želim školstvo ostane ovakvo. Ja, kao jedinka, mogu da ih obrazujem onako kako ja smatram da je potrebno. Ali, šta ja mogu da uradim kada će deca već sistematski izlaziti zatupljena iz osnovnog obrazovanja. Nema tu puno izbora. Jedino što bi moglo da spasi čitavo školstvo jeste revolucija. Ne u pogledu ideje, već u pogledu delanja. Da li je našim ministrima uzvišenim cilj da ja, kao budući profesor i majka razmišljam o tome da svoju decu školujem van granica države u kojoj sam odrasla? 

I dok se umire zbog neodgovorne administracije, kod nas se na ulici prodaju testovi za prijemni ispit, poput čarapa. Pa onda nije ni čudno što se dešavaju takvi propusti u administraciji, danas je moguće da svako bude sve. Na stranu to što je prijemni lak, treba moralno sagledati čitavu situaciju. A jedino moralno je da naš ministar lepo odustane od onoga što ne ume i da prepusti posao nekome ko ume.