Pisalo mi se

Noćas bih da pišem.
Noćas bih napisala najduži stih na svetu,
stih bez kraja.
No kako nisam stvorena za poeziju, vratiću se na siguran teren, na moju sigurnu prozu. Neki tužni događaji iz mene izvuku neke divne stvari, valjda smo mi ljudi tako programirani. Svako ima svoj put kojim će proći kroz stres, a ja to činim kroz pisanje.
Rekli bi ljudi da nema potrebe za tugovanjima. Slažem se apsolutno.
Danima mi već nešto ne da mira. Ne umem da opišem taj osećaj, prosto neki nemir i neki strah. Zbog čega? Ne bih znala.
A znam najbolje na svetu. Poricanje je nekako najefikasnije oružje, je l' da? Kad nešto poričeš kao da se nije ni desilo. Pa tako ja poričem ljubav, kao da se nije ni desila.
Ona slatka klinkica, Helena, koja govori o ljubavi je najpametnije dete na ovoj planeti. Tako malo godina, a govori kao da je prošla kroz sito i rešeto u životu. Tačnije opise ljubavi ja nikada nisam čula.
I opet, zbog čega se ja toliko vezujem za ljubav? Postoji li ovde neki tekst u kom se nisam dotakla ljubavi. Mislim da ne postoji. Ja sam oduvek bila osećajna, ja volim da volim i volim da budem voljena. Moja mana je to što kada zavolim, zavolim čitavim bićem. Najčešće pogrešnog.
To što trenutno nemam ono što najviše na svetu želim tumačim samo i jedino kao pripremu za nešto još bolje što sledi.
Optimista sam, takva mi priroda.

Najčešće

Ljudi odlaze.
Često bez pozdrava.
Najčešće.
Neizgovorene reči ti razdiru organizam i jedina želja ti je da možeš sve to da kažeš.
Često nemaš kome.
Najčešće.
Ljudi se opterećuju sitnicama, ko je koga čime.
Često se grana prelomi na pogrešnu osobu.
Najčešće.
Staviš na lice onaj osmeh koji iščupaš iz sebe svom snagom kada je najteže.
Ne dozvoljavaš sebi da poklekneš.
Često se spotakneš baš o onaj kamen koji uporno zaobilaziš.
Najčešće.
Vešto izbegneš platiti na mostu, ali te nekako uvek sačeka čuvena ćuprija, sa još višim cenama.
Često poželiš da nikada nisi ni naišla na most.
Najčešće.
Voliš najviše na svetu njegov osmeh u tvojim očima.
Često je taj osmeh namenjen nekom drugom.
Najčešće.
Kaješ se i trudiš se da pobegneš od svih reči koje ti poput noža probadaju dušu.
Često navikneš sebe na tu bol i gajiš sve te pogrešne reči.
Najčešće.
A onda zaspiš i sanjaš najlepši san na svetu, san o ljubavi.
Često se probudiš i dočeka te nimalo ljubavna realnost.
Najčešće.
Iz petnih žila prikupljaš snagu da zakoračiš negde dalje.
Često te sudbina vrati među zmije i osmehne ti se u lice grohotom.
Najčešće.