The bitch is back

The bitch is back

Više se ni ne sećam kada sam otvorila ovaj blog, ali znam da mi je žao što nisam izvela do kraja svoju nameru. Htela sam da pišem i pišem i pišem i onda sam somehow samo odustala i zaboravila na postojanje čitave ove priče. Sad mi nekako dođe žao, pa ću probati da se iskupim i zaista počnem da pišem ovo kako valja.

Dakle, u odnosu na vreme kada sam napravila stranicu, sada sam starija, što ne mora nužno značiti i pametnija, ali definitivno sam iskusnija, to je činjenica. Ja bih ovde pisala o svemu i svačemu, ali trudiću se da ne pretvorim blog u svoj lični dnevnik, što ne znači da se neće desiti da nekada napišem i više nego što bi trebalo.

No, da se posvetim temama koje me trenutno opterećuju. Prva i jedina koja mi je na pameti već danima je srce male Tijane. Ona danas leti u Hjuston i ja šaljem gomilu pozitivne energije univerzumu da izdrži put kako treba i da operacija uspe. Devojčica se bori za svoj život. I ona i njeni roditelji i cela Srbija. Ono što je u senci čitave priče je da smo mi Srbi ipak humani narod i jedna osmogodišnja slatkost od deteta je svojom bolešću uspela sve da nas ujedini, da se svi sa njom borimo za njen život. Sinoć sam gledala snimak iz Eksploziva i plakala sam gledajući. 

Nakon svega ovoga, još više sam sigurna da sam agnostik i da ne verujem u postojanje Boga nam svevišnjeg sve dok mi neko ne dokaže. U kom univerzumu bolesni umovi koju su u stanju da prežive 50 godina života i bez ikakvog razloga ubiju 15 ljudi samo zato što su mu se našli u blizini, a jedna divnost od deteta, jedan mladi život bude "nagrađen" tako teškom i surovom bolešću? To je nemoguće i ja ne želim da verujem da neko odozgo upravlja tim stvarima, jer ako je tako, užaaasno greši. Ko god da je. Koja god da je sila u pitanju.

Drugo što mi konstantno prelazi preko pameti je muzika. Ja bih volela da mogu da pevam za Tijanino srce. I ne samo za Tijanino zdravlje, već za zdravlje svih dobrih ljudi koji se nezasluženo bore sa najopakijim i najsurovijim bolestima! I iskreno se nadam da ću u budućnosti moći da zapevam protiv svih bolesti ovog sveta! Muzika je moj život, pevanje je igra, pevanje je život, pevanje sam ja.

S obzirom na to da sam starija, rešila sam da promenim sebe maksimalno. Par meseci unazad osećala sam da mi je promena potrebna, ali nekako sam upala bila u neki vrtlog iz koga nisam mogla da se menjam. Sad sam se iščupala iz vrtloga i odlučila da promenim sebe. Prvi korak je boja kose, ostajem dosledna crvenoj, ali ovaj on ljubičaste mi se mnogo sviđa. Naravno, promena nije samo fizičkog karaktera. Kako posmatraš život, tako će ti on vraćati. Dok sam ga posmatrala depresivnim očima, samo mi je depresiju i slao, od kako ga posmatram sa osmehom, lepe stvari mi se dešavaju, pa želim i drugim ljudima da preporučim da urade to.

A što se naslova tiče, pa bitch is back, ko treba, shvatiće, ko ne može da shvati, shvatiće eventually. :)

xoxo J.