Da li je to ljubav ili pivo?

Mislila sam da ovde neću pisati o ljubavi, no ljubav je deo mene, pa smo evo došli i do trenutka kada se i to desilo. Svakako mi je najlakši način da se teških emocija otarasim ovako, pa bez i malo borbe podležem ovom iskušenju.

Znate onaj osećaj kada vam je telo prepuno emocija, da prosto niste sigurni još koliko možete da podnesete i da li uopšte možete i ove postojeće da izdržite? Ne bih pitala da se ja ne osećam upravo tako. Zapravo, nije ni bitno da li poznajete ili ne poznajete ovo stanje, ja svakako izlaz ne vidim. Kakva skupina emocija na jednom mestu. Taman se oslobodim tih okova, gurnem pod krevet sve što sam ikada osećala i zaboravim na postojanje tih potisnutih emocija i onda BUM! Izgleda da je okidač prelako pronaći. Sama ideja o njemu je okidač, još ako se pojavi pored mene, to je već gotovo, izađu emocije, preplave čitavo moje telo i ne daju mi mira danima.

E, ono što mene zanima jeste: zašto je on tako jebeno predobar prema meni? Zašto me ne ignoriše? Zašto kada i on i ja znamo činjenično stanje stvari i znamo koliko su dva i dva (valjda) i znamo oboje koliko ja osećam svašta i koliko on ne oseća ništa i opet, on ne ume da bude đubre lepo i da me odgurne od sebe, već me svakim svojim postupkom sve više privlači, zašto? Ja se svakog momenta u njegovoj blizini iznova i iznova i iznova zaljubljujem. Taman lepo sebi zatvorim tu priču i onda se opet zaljubim, čini mi se još više i jače nego pre. Čemu više sve ovo? Čemu više sve ove priče? Čemu ova njegova divnost i moja nenormalna zaljubljenost? Realnost je jača i protiv nje ne možemo ni on ni ja. Prosto su stvari takve kakve jesu i nema tu mnogo priče.

Evo, ako čitaš ovo, a verujem da nećeš, ali eto, ako se desi, sledeći put kada se sretnemo, molim te, nemoj da budeš tako divan. Molim te, nemoj da budeš najdivnije stvorenje koje poznajem, budi đubre, nateraj me da te mrzim, to je jedini način! Jer, ono što me više ubija od ove bombe emocija jeste činjenica da ne mogu da imam nešto što smatram najvećim blagom. Ugasi ovu nadu, nemoj da rasplamsavaš ove vatre, pogasi ih sve do jedne, daj sve od sebe da te mrzim, jer drugi izlaz ne vidim. Hvala ti unapred.

I da, rekla bih ti još nešto. 

"Tražim da te niko nikad ne voli kao ja, tražim da se vreme vrati unazad, tražim ono što je moje, a znam da nemoguće to je." 

Koliko god nebulozno, patetično i bezvezno zvučalo, volim te.

I smej se ovome, tako i treba, nemoj da te grize savest. Treba da se smeješ, ja neću patiti tek onog trena kada te budem zamrzela, pa te molim da daš sve od sebe. Osim ako ne želiš da razgovaramo. Ili da pijemo pivo. Ljubav ili pivo?

xoxo, J.