Put

Još pre nego što je krenula iz Beograda, znala je da će ovo letovanje biti posebno. Sedela je na plaži, slušala šum talasa. Sunce je već odavno bilo zašlo, bila je noć. Tačnije, još par sati do zore. Ono što je oduvek želela joj se ostvarilo, presedela je čitavu noć na plaži. Pored nje se nalazila skoro prazna paklica cigareta i ispijena limenka osvežavajućeg, grčkog piva. Još kada je pre petnaest godina dolazila ovde upamtila je savršena mesta za razmišljanje. Još nešto je volela kod letovanja. Onaj osećaj soli na koži, mokru kosu punu morske vode i rumene obraze, jer je, naravno, uvek gorela na suncu.

Sedeći tako sama, slike čitavog života su joj se motale po glavi. Nikada nije slutila da će je život povesti baš u ovom smeru. Iza sebe je imala uspešnu karijeru, karijeru o kojoj je oduvek maštala i mislila da će ostati samo deo mašte.  Bilo joj je neverovatno da se baš njoj sve to dešava. A itekako se dešavalo.

„Nina!“, čula je da je doziva dobro poznati glas, baš u trenutku kada je palila cigaretu.

„Ipak si me pronašao.“, rekla je, okrenula se i nasmešila.

Suprug joj je prišao i poljubio je. Na nebu su se prelivale boje, nije bilo više mesečine, prelamali su se prvi zraci sunca boreći se za svoje mesto u toj beskrajnosti. Taman što je Igor hteo da izusti nešto, Nina mu je spustila prst preko usana. Nije želela da govore. Želela je da sede zajedno i posmatraju divnost neba. Igor ju je čvrsto zagrlio i nije progovarao.

No, kako je i sama bila izuzetno pričljiva, tišina nije dugo potrajala.

„Znaš, kada sam bila ovde pre petnaest godina, baš o ovom trenutku sam maštala. O trenutku kada ćeš me držati u naručju i kada ćemo zajedno kraj mora posmatrati izlazak sunca. Nemoj tako da me gledaš, nismo se poznavali tada, ali sam ja tebe uvek znala.“, rekla je.

„Ti baš živiš za ljubav?“, pitao je Igor, više retorički.

„Punim plućima.“, odgovorila je Nina.

„Znaš šta nas čeka kada se vratimo u Beograd.“, rekao je Igor, sa istom onom hladnoćom u glasu kojom joj je saopštio da želi razvod braka.

„Znam.“, odgovorila je.

„Nina, podnosiš to neverovatno dobro. Opet si pila lekove za smirenje?“, pitao je Igor.

„Nisam. Samo sam naučila da živim sa konstantnim raspadanjima u životu. Naučila sam da te volim čak i kad ti mene ne voliš. Rekla sam ti da ću biti na plaži, ali samo da bi znao da sam dobro, ne i da bi došao ovde.“, rekla je i oslobodila se Igorovog zagrljaja.

„Znaš da mora.“, rekao je i spustio glavu.

„A ti vrlo dobro znaš da ništa ne mora. Priznajem, zapostavila sam sve zarad karijere. Cele noći sam razmišljala. Ova karijera mi bez tebe ne treba. Žene konstantno govore o nekom ponosu i tome kako je zabranjeno pogaziti ga pred muškarcem. Ja sam ponosna jer si ti moj muškarac. Ponosna što me voliš. Ili si me voleo.“, govorila je dok joj je glas podrhtavao.

„Volim te.“, rekao je Igor.

Vratila se u njegov zagrljaj. Suze su joj krenule, ali ih je brzo obrisala da on ne bi primetio da ona plače. Onda se okrenula i poljubila ga. Vetar joj je mrsio dugu crvenu kosu, već beše svanulo, a talasa je bilo sve manje. Ponovo su ćutali.

„Ja ne mogu da potpišem taj papir.“, rekla je Nina.

„Ne mogu ni ja.“, odgovorio je.

„Misliš da su klinci primetili da nešto nije u redu?“, ptiala je.

„Nisu.“, odgovorio je.

„Kako da im kažem da ćemo ih razdvojiti i da će živeti odvojeno? Kako da im kažem da će imati ili mamu ili tatu? Njima treba porodica. Ja ne mogu da im kažem.“, rekla je.

„Ne mogu ni ja.“, rekao je.

„Mislila sam da će ovaj put promeniti nešto, podsetiti nas na vrednosti ove porodice i pomoći nam da prevaziđemu ovu prepreku. Igore, ne odustaje se nakon prve prepreke. Zaslužujemo još jednu šansu, ako ne zbog nas, zbog njih.“, rekla je.

„A da se ipak potrudimo da sačuvamo ovo što je ostalo? Meni je lepo sada, u ovom trenutku. Volim tvoju kosu na mojim grudima. Volim tvoj pogled izgubljen u daljini. Volim tvoje reči.“, rekao je.

„Sada je kasno, a tek je svanulo.“, odgovorila je Nina, ustala i otišla da se prepusti beskrajnosti vode. Plivala je dugo, ne gledajući ka obali. Kada se okrenula, Igora više nije bilo.