Jin i Jang

Vrisak broj jedan. Vrisak broj dva. Vrisak broj tri.

Zatvori oči. Duboko udahni. Izbroj do pet. Ne, ipak izbroj do deset. 

Ne pomaže?

Nikako. 

Hajde ponovo, vrišti, zatvaraj oči, duboko udahni, broj do deset! 

Opet ne pomaže. 

Ne.

Ni manje vremena, ni većih emocija. Počinjem da verujem u priču da je ljubav jedino moguća kada dvoje osete onu neku posebnu iskru u stomaku. Tog trenutka kada se iskra razbukti, kreće rađanje i postepeno građenje jedne divne povezanosti. Međutim, i dalje se pitam, da li je moguće da samo Jin oseti iskru i da se ta iskra toliko razbukti, a da Jang bude potpuno ravnodušan? Da li je moguće da Jin u sasvim nasumičnoj osobi vidi Janga, a on zapravo nije tu? Priroda je čudo, a čuda su previše zbunjujuća. Pretpostavimo da postoje i Jin i Jang. Da li je onda moguće da Jang izaziva takvo treperenje u Jininom stomaku? Da li je moguće da Jang nesvesno, ili podsvesno namerno dovodi Jin do suza? Od silne zbunjenosti i nesnalažljivosti, Jin pronalazi spas jedino u svojim suzama koje teku uprkos njenoj volji. Ona ne želi suze, ne želi da plače poput malog deteta nakon svakog susreta sa Jangom. Ono što Jin želi je malo pažnje. Samo jedan mali pokušaj Jangov da upozna Jin. Jedini cilj ove želje je da se i iskra u Jangu razbukti. Onda ne bi bilo kraja svim tim silnim iskrama, gorele bi neprestano.

Ipak, činjenica je da Jin zatreperi celo telo kad god je Jang dodirne. Da li i njemu treperi telo?

Da li Jang namerno baca najiskrenije strelice ka Jin ili samo pokušava da je nasamari?

Možda se Jang plaši. Verovatno nije ni sam svestan koliko je opsednut Jininom ličnošću, pa pokušava da se iščupa i pobegne.

Koliko god bežao, Jang će uvek biti Jang, Jin će uvek biti Jin. I kako to biva, Jin će Janga uvek dočekati raširenih ruku, kad god on bude shvatio da je njegova Jin tu. Za nedelju dana. Za mesec dana. Za godinu dana. Za pedeset godina. Za sto godina. Ona će uvek biti tu.

Izbroj do deset. Duboko udahni. Otvori oči. 

Vrisak broj tri... Vrisak broj dva... Vrisak broj jedan...

Volim te.