Sindrom bivše devojke

Lupanje vratima me budi iz dubokog sna. I taman u momentu kada mi dođe da viknem: "Ne lupaj vratima, stoko!", shvatim da majka ulazi u sobu i kao po običaju pita me da li sam normalna što sam prespavala čitav dan. Govorim joj da sam normalna i kažem joj da napusti sobu. Nemam volje da se obučem, već sedim čitavog dana u krevetu, pokrivena. Nemam volje da ustajem, jedino sam kafu sebi skuvala, da mi odmor bude potpun. Dan pred ispit ja sam rešila da ne pipnem knjigu i da preležim čitav dan, jer sam se umorila.

Psihički sam izmorena, izmučena, došlo je do potpunog moždanog kolapsa. Sve što mi je u tom momentu bio potrebno jesu kafa, muzika i ono što nikada neću imati, on. Zbog nepotpunih rekvizita, odmor se pretvorio u još veće moždano iscrpljenje i bacanje u razmišljanja gde se iste misli sudaraju po glavi i ne dolaze ni do kakvog rešenja.

Poput živog peska, takav mi je period trenutno. Koliko god se trudim da se iskobljam, da se izvučem i stanem na noge, toliko me sve više nešto vuče dole, sve više tonem.

Umorna sam, mrzi me da podsećam ljude da postojim, kada se sete da postojim jedino onda kada im je nešto potrebno. 

Umorna sam od zlih pogleda i slađenja pojedinaca kad god nešto ne uspem. Žao mi je što jedva čekate priliku da se sladite, pošto neuspeha jedva i da ima.

Od silnog razmišljanja povezanog sa mojim verovanjem u univerzum i magiju, došla sam do jedinstvenog zaključka da u sebi nosim prokletstvo. Zapravo, ne radi se o generalnom prokletstvu, pošto me ljudi inače vole, duhovita sam, pametna, to im odgovara, imam uspeha i što se karijere tiče, ono što mene muči jeste neka vrsta ljubavnog prokletstva, ako mogu to tako da nazovem.

Naime, kad mi se određena figura ( i psihička i fizička) muškarca dopadne, univerzum i intelekt dotičnog muškarca se udruže protiv moje ljubavne sreće, pa pošalju dotičnog svojoj bivšoj devojci, koja je po pravilu izuzetno nezanimljiva i ne tako retko ružna. Dakle, mogla bih čak i da im naplaćujem to vraćanje bivšim devojkama, pošto naprasno shvate kako ih vole najviše na celom svetu i kako su im bivše sve i svja.

Tu se zapravo radi o tome da su ti muškarci obično glupi, pa kada im se u životu pojavi neko ko je obdaren i fizičkom i unutrašnjom lepotom, oni pokleknu i vraćaju se intelektualno niskim osobicama samo iz razloga što je tako lakše. 

Uvek je bilo lakše čuvati staro, nego kupiti novo i privikavati se na osobine novog koje ti mogu itekako odgovarati. 

No, nisam jedina, dosta osoba u mojoj okolini pati od istog ovog prokletstva ili, hajde da ne bude baš prokletstvo, neka bude sindrom bivše devojke. Dakle, ovaj sindrom vlada među intelektualnim individuama i nemamo puno sredstava za borbu. Ono čemu možemo da se nadamo je da naiđemo na muškarca bez prošlosti koja će ga proganjati i kojoj će moći da pobegne. Nije jednostavno, kada zavoliš muškarca, ništa nije jednostavno, ali prosto moramo da se borimo za svoja intelektualna prava.

Mada, činjenica je da ti muškarci koji nam se dopadnu verovatno ne bi bili u stanju da izdrže ovakav intelekt, jer da se razumemo, ne radi se kod njih o generalnoj gluposti, kod njih dominira isključivo emocionalna glupost, a tu se oni nikada ne opamete.

Do sledećeg pisanja, 

J.